काको न'इ sebe
Архимандрит СОФРОНИЈЕ
О МОЛИТВИ
Молитва је непрестано стваралаштво, узвишеније од сваке друге уметности или науке। Путем молитве ми долазимо у додир са Беспочетним Бићем. Друкчије речено, живот Само-постојећег Бога улази у нас тим каналом. Молитва је чин највише мудрости, врлине и лепоте над лепотама. Она је свети занос нашег духа. Али, путеви овог стваралаштва су сложени. Хиљадама пута се може доживети и пламено стремљење к Богу, и поновљено отпадање од Његове Светлости. Често и на различите начине осећамо колика је неспособност нашег ума да се узнесе ка Њему; понекад ћемо стајати на ивици нечег што личи на безумље и са болом Му исповедати своје плачевно стање: "Ти си ми дао заповест да волим, и ја је примам целокупним својим бићем; али ево, у себи самом не налазим силу те љубави... Ти си Љубав; дођи сам и усели се у мене, и изврши у мени све што си нам заповедио, јер Твоја заповест увелико превазилази моје моћи... Изнурио се мој ум у напору да Те постигне. Мој дух не може да проникне у тајне Твог живота... Хтео бих да у свему творим вољу Твоју, али моји дани измичу у безизлазним противречностима... Плашим се да Те не изгубим због злих мисли које ми испуњавају срце, и тај ме страх раздире... Дођи већ једном и спаси мене који тонем, као што си спасао Петра када се осмелио да Ти пође у сусрет по морским таласима" (уп. Мт. 14,28-31).
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/ArhSofronije_OMolitvi/ArhSofronije_OMolitvi.हतं
